Kako hraniti krmače za dojenje po vrućinama?

Kako hraniti dojne krmače po vrućinama?

Dokazano je da nekvalitetni obroci i nedovoljno snabdevanje hranljivim materijama tokom laktacije smanjuju plodnost i preživljavanje embriona u narednim leglima. Evo na šta treba paziti.

Pravilna ishrana krmača tokom laktacije je neophodna za održavanje optimalne reproduktivne efikasnosti, posebno tokom leta kada su temperature izuzetno visoke. Za razliku od ljudi, svinje se ne
mogu znojiti i moraju se hladiti drugim sredstvima, kao što su dahtanje, protok vazduha, ležanje na hladnom podu ili isparavanje (voda/blato/izmet na koži).

Tokom laktacije primarni ciljevi su: Kako povećati proizvodnju mleka, da leglo bude u optimalnom
stanju i kako smanjiti prekomerni gubitak telesnih rezervi?

Dokazano je da nekvalitetni obroci i nedovoljno snabdevanje hranljivim materijama smanjuju plodnost i opstanak embriona u narednim leglima. Tokom vrelih meseci, sve krmače, a posebno one u laktaciji, pate od smanjenog unosa hrane, što utiče na njihovu mlečnost i kasniji reproduktivni kapacitet, pa bi svaki ozbiljan i odgovoran poljoprivrednik trebalo da vodi računa o smanjenju negativnih efekata visokih temperatura na potrošnju tokom nje.

Svaki genotip ima svoje preporuke za ishranu

Povećanje unosa hrane može se poboljšati optimalnim unosom tokom sledeće kasne suprasnosti. Vrlo često, oni hranjeni ad libitum pred kraj suprasnosti neće dovoljno jesti i kasnije će izgubiti kondiciju i mlečnost. Iako je u uslovima proizvodnje ovo često veoma složeno, ključno je uzeti u obzir razlike između pariteta/prašenja jer oni mogu uticati na potrebe obroka za hranljivim materijama. Treba naglasiti da krmače imaju veći unos hrane od nazimica, pa nazimicama može biti potrebna veća koncentracija hranljivih materija iz obroka, pa se preporučuje, gde god je to moguće, dve vrste obroka na farmi (mešavine za sisanje – SKDN : jedan tip SKDN za paritete 1-2 i drugi tip SKDN za paritete 3-6).

Preporuke i specifikacije u prethodnoj tabeli treba da se koriste kao vodič ili smernica jer svaki savremeni genotip ima svoje specifične preporuke za ishranu. U gornjoj tabeli, aminokiseline (AC) su predstavljene kao odnosi SID lizina (Standardized Ileal Digestibiliti – SID), u obliku idealnog proteina.bIsto tako, nivo svarljivog fosfora (P) se zasniva na formulaciji ishrane bez upotrebe fitaze. Ako se fitaza koristi kao dodatak u vitaminsko-mineralnim smešama (premiksima) ili dopunskim krmnim smešama (superi), što je danas uobičajen tehnološki postupak, onda se nivoi fosfora moraju ponovo prilagoditi. Prilikom ishrane treba voditi računa da je maksimalno dozvoljeni nivo bakra (Cu) u hrani za sve svinje starije od 8 nedelja 25 mg/kg.

Treba voditi računa i o oksidativnom stresu, koji može negativno da utiče na reproduktivni kapacitet, pa je važno da ishrana krmača u laktaciji bude dovoljno dopunjena antioksidansima kao što su vitamin E i selen (Se).

Tokom laktacije, postepeno povećavajte ishranu

Cilj bi trebalo da bude maksimiziranje unosa hrane i postizanje značajnog mlečnog potencijala bez korišćenja rezervi njenog tela. Ponuđena količina treba da bude mala i da se postepeno povećava kako se apetit životinje razvija.

Tokom laktacije treba ih hraniti najmanje dva do tri puta dnevno ručno, odnosno sedam puta dnevno ako su na automatizovanom sistemu hranjenja (tj. ad libitum), jer se pokazalo da se time za isto toliko povećava unos hrane. kao 15 odsto. Gore navedeni sistemi hranjenja za krmače u laktaciji su uobičajeni i omogućavaju joj da jede u skladu sa svojim apetitom. Ovde treba naglasiti da tokom laktacije nazimice i nazimice imaju različite apetite i potrebe za hranljivim materijama (HT), tako da može biti izuzetno korisno imati dve vrste hrane na farmi, jednu za paritet 1 -2 i jednu za paritet 3. – 6 kako je navedeno u tabeli 1.

Hranjenje tokom letnje laktacije može da obezbedi održavanje unosa hranljivih materija čak i kada je potrošnja hrane smanjena. Pored toga, postoje različite tehnike upravljanja (odvlaživanje i zamagljivanje, različiti stepeni ventilacije, itd.) koje mogu pomoći u smanjenju negativnog unosa tokom leta. Takođe, voda koja kaplje na nivou ramena je dokazano olakšanje kod ekstremnog toplotnog stresa. Jedno od ključnih pitanja je kako prilagoditi hranjenje leti kada su visoke temperature? Naime, krmače savremenih genotipova posebno znaju stradati (DanBred, PIC, Topigs Norsvin, Hipor, Choice…).

Strategija i saveti za održavanje potrošnje hrane tokom leta

Krmača je veoma posvećena svojim prasadima i učiniće sve da zadovolji njihove potrebe za mlekom. Gore navedeno uključuje mobilizaciju hranljivih materija iz njenog tela. Lučenje mleka počinje odmah nakon prašenja u količini od oko 0,5 l/dan, a u trećoj nedelji laktacije sinteza mleka dostiže maksimalno 10-12 l/dan, nakon čega se smanjuje (Senčić i sar., 1996, Uremović i Uremović, 1997, Kralik i sar., 2007, Vidović i sar., 2011). Da bi proizvela ovu količinu, ona troši u proseku 6 – 9 kg/da mešavine.

Uprkos ovoj količini hrane, životinja ipak mobiliše neke hranljive materije iz svog tela, što rezultira određenim gubitkom telesne mase. Ako je unos previše smanjen (npr. leti), ona mora da mobiliše prekomerne količine hranljivih materija iz svog tela (lipida) da bi održala proizvodnju mleka, što može negativno uticati na njene performanse. Ovaj proces je veoma neefikasan i rezultira smanjenim prinosom mleka, ostavljajući životinju u lošem telesnom stanju na kraju perioda laktacije. Zbog toga se ne smanjuje samo povećanje težine legla i sposobnost preživljavanja, već se smanjuje i reproduktivna sposobnost. Krmačama u lošem telesnom stanju potrebno je više vremena da započnu sledeće leglo, a sledeći broj živih prasadi se uvek smanjuje. Ako izgubi previše mase i kondicije, potencijalno veoma produktivnu treba izbaciti iz proizvodnje pre prve godine.

Dok su nutritivni zahtevi za održavanje suprasnih krmača (zbog delovanja suprasnog anabolizma) zadovoljeni sa 2,0-2,8 kg/dan hrane, ona koja doji 14 prasadi potrebno je najmanje 8 kg/dan (2+(14 k 0,5) ). U letnjem periodu veoma retko postižu tako visok unos i zato svoje leglo održavaju sagorevanjem telesne masti i mišića, a često se dešava da se prasad male telesne mase odbiju upravo u leto. Njihov veliki gubitak telesne mase rezultira dužim intervalima od odbijanja do estrusa i smanjenom stopom ovulacije.

Glavni razlog zašto ne konzumiraju hranu koliko im je potrebno je taj što varenje stvara dodatnu toplotu u uslovima toplotnog stresa. Glavni procesi tokom kojih se stvara toplota su stajanje, žvakanje, gutanje, varenje i apsorpcija, varenje, pretvaranje u mleko, izlučivanje fecesa i urina. Naravno, toplotni stres se ne može minimizirati velikim obrocima, pa oni koji su mu izloženi konzumiraju manje hrane. U svakom slučaju, postoje načini da se delimično amortizuje, a neki od načina uključuju i samo hranjenje. Jedan je sam recept, dok je drugi način upravljanje hranjenjem.

Vodi računa o vodi

Unos vode tokom laktacije je posebno važan jer može direktno uticati na količinu mleka. Brzina protoka vode od 3-4 lit/min se preporučuje za nipl pojilice i da bi se obezbedio dovoljan pritisak vode kada više od jedne krmače pije u isto vreme. Tokom letnjeg perioda, potreba za vodom je drastično povećana i penje se na >50 litara/dan, pa vodite računa o tome. Jedno od osnovnih pravila je da je odnos vode i hrane 5:1.

Ako krmača ne troši dovoljno vode, njena potrošnja hrane će biti smanjena. Posebno je važno osigurati da protok kroz pojilice bude adekvatan. Ako su protoci premali, životinje mogu postati veoma frustrirane, a to će uticati na njihov apetit za suvom hranom. Naravno, važna je i temperatura vode. Istraživanja su pokazala da će potrošiti skoro duplo više hladne vode (10°C) od toplije (26°C). Kvalitet vode treba proveriti u proleće da bi se uverio da je kvalitet vode dobar do leta.

Pokazalo se da svinje koje dobijaju hladnu vodu tokom perioda toplotnog stresa mogu održati bolje performanse. Pored toga, oni kojima je davana hladna voda konzumirali su manje dnevno u poređenju sa kontrolnim svinjama, što ukazuje da im je hladnija voda omogućavala da brzo podese telesnu temperaturu kao odgovor na toplotni stres.

Povećana potrošnja vode, zajedno sa povećanim gubitkom vode u urinu, je efikasan mehanizam kojim svinje gube telesnu toplotu. Promena temperature okoline sa 12-16°C na 30-32°C dovodi do povećanja potrošnje vode za >50%. Krmače u laktaciji treba da konzumiraju 30-40 litara vode dnevno, a krmače 11 do 15 litara.

Održavajte hranu svežom i hranite ređe

Ovo je važno u svako doba, a posebno leti, jer je hrana podložna kvarenju u vrućim i vlažnim uslovima. Imajte na umu da su veoma izbirljivi u jelu, u poređenju sa većinom životinja (suprotno popularnom verovanju). U toplim uslovima, veća je verovatnoća da će se pokvariti, posebno ako sadrži visok nivo masti.

Jedan od dobrih načina za održavanje svežine je češće hranjenje. Krmače često jedu više puta dnevno ako se hrane u manjim porcijama. Metabolički, ova strategija ima smisla, jer se toplota stvara kada probavljaju hranu. Manji obrok smanjuje količinu proizvedene telesne toplote, što smanjuje ukupnu količinu toplote koju krmača treba da rasprši tokom vrućeg vremena. Manji i češći obroci sprečiće ih od prejedanja i stvaranja preopterećenja toplotom koja se oslobađa u kratkom vremenskom periodu.

Tačan broj dodatnih hranjenja zavisi od raspoložive radne snage, ali čak i prelazak sa uobičajenog dva na tri puta dnevno može doneti olakšanje. Većina proizvođača doživljava povećanje unosa hrane za 10-15% kada se menja sa 2 na 3 puta dnevno. Glavna stvar koju treba zapamtiti je da kada povećate učestalost hranjenja, smanjujete količinu. Na primer, ako ih trenutno hranite 3 kg dva puta dnevno (ukupno 6 kg/dan), kada pređete na hranjenje tri puta dnevno, možda ćete želeti da ponudite životinjama oko 2,3 kg pri svakom hranjenju (ukupno 6,9 kg/ dan ili povećanje od 15 %). Razlog zašto ova strategija funkcioniše je zasnovan na normalnom porastu telesne temperature koji se javlja nakon što ona pojede obrok.

Hraniti se tokom hladnijeg dela dana

Hranjenje tokom hladnijih delova dana (rano jutro, kasno uveče) može pomoći u poboljšanju potrošnje hrane. Ova strategija u kombinaciji sa češćim hranjenjem može dodatno poboljšati potrošnju. Ovaj metod bi mogao da dovede do povećanja troškova rada na velikim farmama, ali je jedini i veoma efikasan. Nažalost, on je takođe jedan od najmanje primenjenih u svetu.

Čak i sa idealnim tehnikama upravljanja, teško je potpuno eliminisati smanjeni unos hrane tokom leta tokom laktacije. Letnja smeša sa povećanom koncentracijom hranljivih materija pomaže u zadovoljavanju dnevnih potreba za hranljivim materijama. Dodatak masti u letnjoj laktacionoj smeši kroz proizvod SUSan MultiVital® povećaće koncentraciju hranljivih materija i iako životinje mogu da jedu manje hrane, dodavanje ovog proizvoda dovodi do povećanja dnevnog energetskog unosa, kao ipronalaženja potrebnih aminokiselina. u krvnoj plazmi. Upravo ovo povećanje unosa energije pomaže u smanjenju gubitka telesne mase.

Generalno se pretpostavlja da se neki deo normalnog unosa hranljivih materija može održati tokom letnjih meseci ako se unos hranljivih materija povećava proporcionalno očekivanom smanjenju unosa hrane. Na primer, ako se očekuje da će unos opasti za 10%, onda sve hranljive materije (uključujući vitamine, minerale i minerale u tragovima) treba povećati za isti procenat kako bi se nadoknadilo smanjenje unosa. Međutim, za nekoliko hranljivih materija postoje ograničenja proizvodnje koja mogu ograničiti primenu ove strategije.

Na primer, nije uvek praktično dodati više od 6 do 8% masti u komercijalnu hranu za životinje. Takođe, koncentracija određenih dodataka se ne može menjati zbog propisa specifičnih za zemlju. Stoga, ovu strategiju uvek treba kombinovati sa drugom kako bi se povećala efikasnost. Pored toga, možda neće biti finansijski održivo da se obezbedi visoko koncentrovana hrana jer postoji zakon opadajućeg prinosa kada su potrebni skuplji sastojci da uđu u formulaciju.

Vodite računa o vlaknima i proteinima u smeši

Višak proteina se uvek deaminira i izlučuje u obliku uree. Ovaj proces zahteva energiju i stvara toplotu, a u tu svrhu se preporučuje smanjenje prekomerne koncentracije proteina u hrani uz pomoć aminokiselina namenjenih hrani. Ovaj segment ishrane svinja može pružiti veliko olakšanje životinjama pod toplotnim stresom. Obično je dovoljno smanjenje od 1-2%.

Važno je zapamtiti da varenje i probava vlakana stvaraju znatno više toplote u poređenju sa ugljenim hidratima i proteinima, pri čemu masti i lipidi stvaraju najmanje unutrašnje toplote. Stoga, jedna od uobičajenih mera za borbu protiv toplotnog stresa kod krmača u laktaciji je smanjenje dijetalnih vlakana (opet tačan nivo smanjenja zavisi od početne koncentracije i drugih faktora kao što je gore opisano). Alternativa je da im se da jak laksativ (obično u obliku gorke soli) kako bi se nadoknadilo smanjenje dijetetskih vlakana. Ipak, treba održavati dobar balans fermentabilnih i nerastvorljivih frakcija vlakana kako bi se osigurala pravilna funkcionalnost digestivnog sistema. Posebno da bi se izbeglo oštećenje zdravlja ekosistema zadnjeg creva.

Iz svega navedenog, masti i lipidi ne samo da povećavaju gustinu hrane, već i stvaraju manje toplote tokom varenja i metabolizma. Zbog toga se dijeta sa visokim sadržajem masti i lipida skoro uvek preporučuje za borbu protiv toplotnog stresa! Međutim, uvek je imperativ povećati (proporcionalno) nivoe svih aminokiselina i drugih hranljivih materija, kako bi se izbegli neuravnoteženi obroci. Kao rezultat lošeg unosa hrane, mnoge krmače nisu u stanju da zadovolje metaboličke potrebe laktacije i vrate se u negativan energetski bilans. Ovaj faktor je verovatno odgovoran za većinu reproduktivnih poremećaja tokom perioda povišenih temperatura.

Jedan od načina da obezbedite da troše dovoljno energije, iako jedu manju količinu hrane, jeste dodavanje masti u smešu za laktaciju preko proizvoda SUSan MultiVital® na bazi kokosa i palminog
ulja, koji povećava sadržaj metaboličke energije.

Koristite različite dodatke u hrani

Istraživanja i praktično iskustvo su jasno pokazali da dodavanje određenih dodataka može zaista poboljšati unos hrane kod krmača u laktaciji. Neki dodaci deluju tako što poboljšavaju svarljivost hranljivih materija, drugi povećavaju ukus, treći kontrolišu unutrašnje metaboličke procese smanjujući oslobađanje toplote kroz varenje. Takođe se pokazalo da određeni vitamini kao što je vitamin C i jedinjenja slična vitaminima, kao što je betain, smanjuju uticaj toplotnog stresa. Ovo je novo područje za svinje koje obećava dobre rezultate. Pored gore navedenih preporuka za hranljive materije, mogu se uzeti u obzir i sledeći dodaci:

fitaza – pokazalo se da dodavanje fitaze u obroke povećava nutritivnu vrednost hrane povećanjem oslobađanja svarljivog fosfora (npr. SUSan Lac®, Protamino Matra®, Sauengold Lac®).
kvasac – dodatak kvasca (bilo živog ili sušenog) ima blagotvorno dejstvo na crevnu sluzokožu krmače i njenog legla (npr. SUSan Lac®, SUSan MultiVital®),
Enzimi žitarica – Enzimi žitarica kao što je ksilanaza mogu biti uključeni u obroke kako bi se razgradila dijetalna vlakna i poboljšala svarljivost hranljivih materija.
L-karnitin – različite studije su pokazale da dodavanje L-karnitina tokom laktacije može
poboljšati učinak legla (npr. u SUSan Lac® proizvodu),
fitogeni dodaci stočnoj hrani (PFA – Phitogenic feed additives) su grupa prirodnih supstanci
dobijenih iz bilja, začina i drugih biljaka koje stimulišu unos tokom laktacije. Ključne prednosti PFA se odnose na antioksidativna svojstva, poboljšanu ukusnost i stimulaciju unosa hrane kod svinja. Dokazano je da fitogena smeša (esencijalna ulja, flavonoidi, gorke materije i sluz) povećava unos hrane krmača za +7% u poređenju sa kontrolnim tretmanima (Moran, 2022). Ovi podaci sugerišu da specifična fitogena formula može podržati laktacioni unos hrane i biti posebno korisna za nazimice, pošto unos hrane tokom laktacije ima veliki uticaj na naknadno
leglo.