Upravljanje mužom

Automatska muža je muža životinja u laktaciji, posebno muznih krava, bez upliva ljudskog rada, što je osnovni razlog njihovog nastanka. Automatski sistemi za mužu (AMS), koji se nazivaju i voljni sistemi za mužu (VMS), razvijeni su krajem 20. veka.

Komercijalno su dostupni od ranih 1990-ih. Ovakav način muže se naziva robotska muža. Zajednička karakteristika svim robotima za mužu je da se svi oslanjaju na korišćenje računara i posebnog programa za upravljanje stadom.

Robotska muža promenila je tradicionalne uzorke svakodnevnog životnog stila na farmi.  Oživela je privlačnost poljoprivrede za mlađe, tehnološki osvešćene farmere koji traže novu vrstu fleksibilnosti u svom radu, profitabilnom poslovanju i boljem životnom standardu. Ovde možete pročitati više o Sano robotima.

Robotika je budućnost naše civilizacije u svim područjima. Interakcijom različitih znanstvenih disciplina došlo je do novih naučnih sazananja, a njihova primena u mlekarskoj industriji rezultirala je znatnim poboljšanjima.

Kao primer možemo navesti napredak u genetici, koji je rezultirao povećanom proizvodnjom mleka tokom laktacije od otprilike 4.000 kg pre 30 godina, do današnje prosečne proizvodnje između 7.000 i 12.000 kg mleka. Napretku u mlekarstvu doprinijele su takođe i saznjanja o važnosti ispravnog menadžmenta u proizvodnji mleka.

Navedeni softver – program zapravo je prava vrednost robota, jer omogućuje praćenje raznih parametara vezanih uz krave i mužu – koliko je litara koja krava dala, kolika je prosečna količina mleka koju daje u određenom razdoblju, masnoća mleka, čak i da li su krave spremne za osemenjivanje.

To su neprocjenjivi podaci za svakog uzgajivača koji želi maksimalno iskoristiti potencijal svojih životinja. Robotska muža ima brojne prednosti:

• Prestaje potreba za muzačem – Farmer se oslobađa procesa muže, a zajedno sa tim i krutog rasporeda rada na farmi. Njegov rad se preusmerava, čime se omogućuje kvalitetnije iskorišćavanje preostalog vremena, za nadzor zdravlja, reprodukcije, ishrane itd.
• Doslednost muznog procesa – Muzni proces je konzistentan i standardan za svaku kravu prilikom svake muže i nije pod uticajem rutine različitih muzača. Sisne čaše se uklanjaju individualno, što znači da izmužena četvrtina ne ostaje pod vakuumom dok se muze druga četvrtina. Takva muža rezultira smanjenim povredama tkiva vimena.

Takođe, na taj način izbegava se slepa muža, odnosno mašinska muža pri kojoj je protok mleka vrlo nizak ili ga uopšte nema.

Postoji mogućnost promene razmere pulzacija, kao i nivoa vakuuma prema protoku mleka u svakoj četvrti.

• Učestalost muži – Prelaskom sa dvodnevne na mužu 2,7 do 3,4 puta na dan, u vimenu krava dolazi do porasta aktivnosti mlečnih enzima. Takođe, pri učestaloj mužnji dolazi do diferencijacije i proliferacije ćelija, što direktno utiče na povećanje proizvodnje.
• Menadžment stada – Budući da su uz svaki robot integrisani najsavremeniji softveri za upravljanje stadom sa pripadajućim senzorima, omogućeno je prikupljanje vrlo velikog broja podataka, kao i njihova softverska obrada u realnom vremenu. Prikupljeni podaci pomažu farmeru da poboljša menadžment na svojoj farmi kroz analizu kretanja trendova u stadu, na primer nastala promena u proizvedenoj količini mleka, u odnosu na promene u sastavu obroka za krave u laktaciji. Takođe je moguća analiza istorije svake pojedine krave i podešavanje upozorenja koja će alarmirati farmera na neuobičajene promene koje ukazuju na bolest ili povredu životinje.

No, ipak treba naglasiti kako ispravna interpretacija i upotreba takvih informacija pre svega zavisi od veština samog korisnika ili tačnosti računarskih algoritama za izradu izveštaja.