Danas ozbiljni proizvođači svinja shvataju da se produktivnost proizvodnje, a time i profitabilnost farme dovodi u pitanje ukoliko se ne primenjuju biosigurnosne mere!
Savremeno svinjogojstvo zahteva i savremeni upravljački pristup, stoga je odgovor na pitanje iz naslova jako jednostavan – vrlo teško ili nikako! Proizvođači svinja jedino primenom modernog pristupa mogu biti konkurentni i uspešni u proizvodnji zdravih svinja. Jedan od preduslova uspešne proizvodnje i očekivanih visokih rezultata je primena biosigurnosnih mera (BSM) na svojim gazdinstvima/farmama (Acinger Rogić, 2019; Alarcón i sur., 2021). BSM predstavljaju životno osiguranje koje zavisi od rizka i prevencije. Uz današnje velike pretnje u smislu različitih tehnopatija i drugih zaraznih bolesti i poremećaja na tržištu, visoko profitabilna i efikasna proizvodnja je jedino što proizvođačima pruža nadu za dugoročnu održivost. Sama produktivnost svinja na farmi, a time i profitabilnost farme povezana je sa zdravljem i zdravstvenim statusom (Hižman, 2018; Bojkovski i sur., 2018; Ostović1, 2019). Profitabilnost proizvodnje određuje se brojem proizvedene prasadi ili proizvedenih tovljenika po jednoj krmači godišnje, dok novije kalkulacije ukazuju i da količina proizvedenih kilograma po krmači (prasadi ili tovljenika) ima veliki uticaj na rentabilnost same proizvodnje. Antunović i sur. (2012) ističu da je radi ostvarenja visokih proizvodnih rezultata kakve zahteva tržište, sa što većim profitom i opravdanjem ulaganja u proizvodnju, potrebno primeniti i ostvariti niz zahteva. U te zahteve se ubraja odgovarajuća genetika, kvalitetni objekti, kvalitetna hrana, upravljanje farmom (manage-ment), zdravlje i zdravstvena zaštita, koja je usko povezana s BSM (Antunović i sur., 2012). Uloga im je održa-vanje zdravstvenog statusa na visokom nivou unutar objekata u uslovima savremene svinjogojske proizvodn-je (Vidović i sur., 2011.), a mere koje se primenjuju, štite od potencijalno opasnih mikroorganizama koji mogu uticati na zdravlje ljudi i životinja. Rad na formulisanju i primeni biosigurnosnih planova (BSP) podrazumeva stalnu aktivnost na stvaranju i očuvanju zadovoljavajućeg okruženja za život životinja i njihovu proizvodnju, pre svega u pogledu sprečavanja unošenja i širenja uz-ročnika infektivnih bolesti, a dobija sve više na značaju (Stanković i sur., 2010; Bojkovski i sur., 2018; Alarcón i sur., 2021).
Osnovni zadatak farmera u uslovima intenzivne svinjogojske proizvodnje je sačuvati zdravlje i proizvodne sposobnosti životinja koristeći različite postupke i mere koji se nazivaju biosigurnost. Glavni zadatak sprovođenja BSM na farmi je prevencija, kontrola i eradikacija ekonomski značajnih zaraznih bolesti. Ovim merama nastoji se suzbiti zaraza na mestu gde se pojavila i istovremeno sprečiti njenu pojavu na mestima gde bi se mogla pojaviti (Vučemilo, 2007; Madec i sur, 2010). Biosigurnost se može definisati i kao skup mera koje se sprovode u cilju sprečavanja prodora infekcije spolja – eksterna biosigurnost, a takođe i mera koje se sprovode unutar stada, a koje za funkciju imaju minimizaciju postojećih infekcija i sprečavanje prenošenja infekcije između različitih kategorija životinja – interna biosigurnost (Vidović i sur.,2011; Levis i Baker, 2011, Ostović1 2019, Alarcón i sur., 2021). Drugim rečima, biosigurnost je zaštita sopstvenog uzgoja od bioloških rizika – od unošenja uzročnika bolesti u sopstveni uzgoj. Radi se o relativno novom pojmu, iz devedesetih godina 20. veka, a nastao je kao posledica zaštite od bioterorizma, i to prvenstveno u laboratorijima (Acinger Rogić, 2019).
Biosigurnost podrazumeva izolaciju, kontrolu prometa i sanitaciju (Bojkovski i sur., 2018). Intenzivnu svinjogojsku proizvodnju nemoguće je zamisliti bez BSM preventivnih higijenskih mera koje u sebi uključuju čišćenje, dezinfekciju, kontrolu insekata, glodara i ptica, kontrolu ulaska i kretanja vozila, kontrolu kretanja radnika i posetilaca, efikasan način zbrinjavanja otpadne fekalne materije i efiksan postupak sa nusproizvodima životinjskog porekla koji nisu za ishranu ljudi. Sistemskim sprovođenjem tih mera uz dobru genetsku osnovu i ishranu može se očekivati uspešna proizvodnja i dobro zdravlje životinja (Vučemilo, 2007). Nova EU Uredba o zdravlju životinja (IZVRŠNA UREDBA KOMISIJE (EU) 2020/690) koja je u primeni od 04/2021. godine, propisuje obveznu primenu BSM na svim lokacijama gde se drže životinje te definiše biosigurnost kao skup mera upravljanja i fizičkih mera osmišljenih kako bi se smanjio rizik od unošenja, razvoja i širenja bolesti spolja i unutar životinjske populacije ili objekta, sredstava prevoza ili bilo kojih drugih postrojenja, prostorija ili lokacija.
Cilj BSM jest presecanje puteva kojima uzročnici bolesti ulaze i šire se farmom: preko ljudi, vozila, životinja, hrane, vode, vaduha, ptica (živine), glodara, insekata i fekalnih materija (Ostović1, 2019). Prema Naredbi o merama zaštite zdravlja životinja od zaraznih i nametničkih bolesti i njihovom finansiranju koja se donosi za svaku godinu, sprovođenje BSM u npr. Hrvatskoj je obavezno na svim farmama svinja. Navedene mere su propisane prvenstveno kao preventivne mere za unos i širenje virusa klasične svinjske kuge (CSF), no primena ovih mera ima multifunkcionalnu korist za farmere, jer brojni drugi uzročnici bolesti svinja, koji na žalost, nisu regulisani propisima poput PRRS, PCV-2, PMWS, PED te ostalih virusnih i bakterijskih bolesti svinja koje imaju izrazito negativan proizvodni i ekonomski učinak. Isto tako prevencija protiv afričke svinjske kuge (ASF) putem primene BSM kao jednih od najznačajnih mera u funkciji je očuvanja nesagledivih posledica po proizvodnju. Ostović1 (2019) takođe navodi da BSM uključuju pravilan odabir lokacije za izgradnju farme, položaj i namenu pojedinih objekata (makrolokacija, mikrolokacija, karakteristike terena, klima, dominantni vetrovi, zaštita zelenim pojasom – drveće), uz odgovarajuću udaljenost od drugih farmi, naselja, industrijskih postrojenja, saobraćajnica i dr., a između objekata na farmi (zbog prenosa bolesti, nečistoća). Gotovo redovno se zanemaruje značaj zaštitnog pojasa koji na farmi ima samo dekorativni karakter (Bojkovski i sur., 2018).
Eksterne BSM se sastoje od opštih mera za kon-trolu infekcije, shvatanje načina prenošenja bolesti, tipa farme i metode prevencije (Vidović i sur., 2011). Prema Antunoviću i sur. (2012) eksterni dio farme spada u prvu kritičnu tačku u kojoj se nalaze mnogi vektori koji mogu negativno uticati na zdravstveni status farme. Navedene opšte mere prema Vidoviću i sur. (2011) i Alarcón i sur. (2021) podrazumevaju sve one zahvate koji za cilj imaju sprečavanje ulaska bilo koje bolesti na farmu/ gazdinstvo. Shvatanju načina prenosa bolesti prethodi razumevanje Vogralikovog lanca i dobro poznate činjenice da ukoliko se samo jedna karika ovog lanca preseče/izbaci, bolest se neće razviti.
Usprkos postojanju izvora infekcije bolest se neće razviti ako patogeni mikroorganizam na neki način ne dospe u organizam osetljive životinje. Način prenosa bolesti može biti:
- kontaktom (direktnim, indirektnim i kohabitacijom);
- vazduhom (kapljicama i prašinom);
- hranom i vodom;
- zemljom;
- životinjama (kičmenjacima i artropodima);
- prometom stoke, stočnim proizvodima i stočnim sirovinama;
- unošenjem infekcije iz inostranstva;
- ratovima.
Na biosigurnost utiče i držanje različitih kat-egorija životinja na različitim i međusobno udaljenim lokacijama (Vidović i sur., 2011), a Vučemilo (2007) i Bojskovski i sur. (2018) smatraju da je udaljenost od ostalih farmi važan epizootiološki činilac.
Veliki broj uzročnika može narušiti proizvodnju na farmi i time dovesti rentabilnost poslovanja u pitanje, ali je svakako najvažnije u tome delu znati da je direktan kontakt zdrave i bolesne životinje od presudnog značaja, dok je kod indirektnog kontakta prenos od strane ljudi ili kontaminiranom odećom i obućom vrlo bitan (Dewulf i Van Immerseel, 2018; Alarcón i sur., 2021) što se pregledno vidi u tabeli 1.
Lokacija farme mora biti na području i u zoni koja neće ugrožavati ili biti ugrožena od stambenih ili drugih objekata u bližoj ili daljoj okolini, mora biti udal-jena od naselja, drugih farmi svinja i glavnih saobraćajnica (Hižman, 2018.). Kriterijum za odabir lokacija zavisi od zakonskih propisa i prostornih planova naselja i od broja uslovnih grla koja će se nalaziti na farmi (Antunović i sur., 2012).
Radnici na farmi. Kriterijum koji se primenjuje na farmama u većini razvijenih svinjogojskih zemalja je da osobe koje ulaze na farmu ne smeju u svojim domaćinstvima uzgajati svinje, ne smeju odlaziti u lov i određeno razdoblje ne smeju biti u kontaktu sa svinjama. Navedene uslove bi trebalo primenjivati i kod zaposlenih radnika u fabrikama stočne hrane kao i onima koji rade dostavu hrane na farme svinja (Hižman, 2018), ali i onih koji se bave prevozom živih svinja.
Ulaz na farmu mora biti strogo kontrolisan, dopušten samo zaposlenim osobama, dostavi hrane, lekova, vode, gasa, različitih materijala uz prethodnu najavu vlasniku gazdinstva ili odgovornoj osobi na farmi. Zakonski propisi i interna regulativa proizvođača određuju kriterijume za ulazak u krug farme (dezinfekcija ruku i obuće, jednokratna odela, nazuvci i sl). i za ulazak u proizvodne objekte (presvlačenje odeće i obuće, tuširanje i pranje kose). Farmer određuje i način unosa alata, radnih mašina i uređaja u objekte farme (Hižman, 2018). Kontrola ulaza je vrlo bitan faktor eksternih BSM. Svaka farma mora imati samo jedan ulaz koji se kontroliše 24 h/dan i mora biti ograđen visokom zaštitnom ogradom (Vidović i sur., 2011) koja sprečava nekontrolisan ulaz ljudi i životinja. Sigurnosna ograda oko farme i funkcionalne dezinfekcijske barijere za vozila i ljude (za dezinfekciju obuće i ruku) na ulazu u farmu nužne su za održivost zdravog uzgoja svinja (Ostović1, 2019). Na sledećem linku se može pogledati važnost jednog ulaza koji mora biti zatvoren 24 h/dan:
Žive životinje predstavljaju najveću opasnost za zdravstveni status farme (Hižman, 2018) jer predstavljaju uvođenje novih svinja sa drugih farmi. Svaki farmer bi trebao znati iz kojeg izvora mu dolaze rasplodne životinje (zdravstveni status farme i program vakcinacije). Bilo bi najbolje u dogovoru sa veterinarom ukoliko postoji mogućnost prilikom dolaska nazimica na farmu osigurati izdvojene prostorije za smeštaj i aklimatizaciju (Hižman, 2018). U tim prostorima bi nakon 4 nedelje trebalo ponovo proveriti zdravstveni status pristiglih životinja i tek tada ih pustiti na farmu ili udaljiti sa farme ako se pokaže da su nova grla inficirana. Iako je zbog specifičnog načina proizvodnje i skladištenja sirovina i gotovih krmnih smesa stočna hrana retko izvor ili vektor zaraznih bolesti sve češće pojave ASF, PRRS ili PED infekcije zahtevaju da i fabrike stočne hrane prihvate BSM. Za samog farmera je najvažnije osigurati vidljivo označene i izolovane silose za hranu, kao i tačna uputstva za vozača koji dovozi hranu (Hižman, 2018). Na ulasku u farmu bi trebala postojati informativna tabla sa brojem telefona za kontakt. Na sledećem linku se može se pogledati procedura ulaska na farmu:
Izlaz životinja sa farme
Utovari svih kategorija životinja moraju se odvijati po tačno opisanim procedurama za pojedine kategorije životinja. Najvažnije je sprečiti spoljni kontakt vozila sa farmom (pretovarna rampa, posebno farmsko vozilo za pretovar). Isto tako vrlo je važno sprečiti povratak jednom utovarenih životinja sa vozila nazad na farmu (Hižman, 2018; García-Mochales1, 2020). Radnici koji pomažu pri utovaru kao i vozač kamiona moraju jasno znati koji su njihovi radni zadatci i koje su zone utovarne rampe dozvoljene za njih (Hižman, 2018). Nakon ulaska u spoljni krug farme i dezinfekcije vozila vozač kamiona mora obući jednokratno odelo i nazuvke. Utovarna rampa je jedno od najkritičnijih mesta jer je vrlo bitno da ne dođe do ukrštanja čistih i nečistih puteva (Antunović i sur., 2012; García-Mochales1, 2020). Preporuka ja nakon utovara dezinfikovati utovarnu rampu sa kojom je kamion bio u dodiru. Radnici na farmi koji rade utovar nikako ne smeju ulaziti u kamion i nakon toga se vraćati na farmu (Vidović i sur., 2011). Na sledećem linku se može pogledati procedura utovara.
Kontrola populacije ptica, miševa, pacova i muva
Onemogućavanje ulaska pacova, miševa i ptica u farmu je od velikog značaja kod zaštite životinja od infekcije (Vidović i sur., 2011; Bojkovski i sur., 2018). Borba protiv muva je vrlo teška jer je praktično nemoguće sprečiti njihov ulazak na farmu, stoga se pažnja treba fokusirati na njihovo suzbijanje.
Pravilo je da svi otvori na farmi trebaju biti kontrolisani i zatvoreni mreži-com. Oko zidova objekata treba se postaviti pojas od okruglog kamenja veličine srednje jabuke širine 1,0 m i dubine 0,5 m jer se na taj način pacovima onemogućava potkopavanje temelja objekata i na taj način prolaz u kanale ispod farme (Vidović, 2011). Vrlo je bitno redovno sprovoditi deratizaciju na farmi i oko farme postavljanjem otrova u posebno predviđene kutije za to te voditi evidenciju o periodičnim pregledima. Prema Stankoviću i Hristovu (2011) ta kontrola može biti aktivna i pasivna.
Lešine uginulih svinja predstavljaju dva velika problema za farmu (Hižman, 2018) jer su stalno primam-ljive različitim vektorima. Isto tako prilikom odvoza lešina sa farme opasnost predstavlja vozilo koje je došlo po njih, zbog eventualnih lokacija koje je posetilo pre dolaska na farmu kao i zbog eventualnog tereta koji prevozi sa sobom. Hižman (2018) smatra da je zadatak farmera držati lešine što dalje od farme sa onemogućenim
pristupom vektorima (rashladna komora), kao i postaviti eventualne uslove i procedure o načinu ulaska vozila u krug farme. Vidović i sur. (2011) smatraju da kamion za prevoz lešina nikako ne sme ulaziti u krug farme. Rashladna komora za privremeni smeštaj lešina mora biti zatvorena, kapaciteta 0,5 % ukupne populacije na farmi (Antunović i sur., 2012).
Feces i otpadne vode predstavljaju potencijalni izvor infektivnog materijala pa shodno pozitivnim zakonskim propisima farmer mora osigurati adekvatno skladištenje fekalija, kao i zbrinjavanje otpadnih voda (Hižman, 2018; Bojkovski i sur., 2018). U sklopu objekata farme, potrebno je voditi računa da nivo fekalija u odvodnim kanalima bude dovoljno nizak (barem 15 – 20 cm ispod rešetki) jer omogućava direktan prenos nekih uzročnika i da nema direktnog kontakta sa životinjama (Antunović i sur., 2012; Hižman, 2018).
Interne BSM
Interne BSM se sastoje od procedure ponašanja radnika unutar farme, pravila za posetioce koji ulaze na farmu, primene AIAO-sistema („all in, all out“) i pripreme objekata za naseljavanje. Kompletno cela farma se deli na prljavi deo (na šemi označen crvenom bojom), prelazni deo (označen narandžastom bojom) i čisti deo (označen zelenom bojom). Interne BSM se odnose na smanjenje verovatnoće širenja patogena nakon što je farma zaražena (Alarcón i sur., 2021). Te se mere mogu grupisati u mere povezane sa upravljanjem stadom, opšta higijena objekata, čišćenje i dezinfekcija i osoblje.
Radnici na farmi moraju poštovati procedure i pravila. Mora postojati logičan raspored obilaska – iz čistijeg u prljaviji deo, iz zdravijeg prema bolesnijem, od mlađih kategorija životinja prema starijim kategorijama životinja, a na prelazu iz objekta u objekt mora postojati dezobarijera, koja dezinfikuje obuću radnika na farmi. Dezinficijens se menja minimalno jednom nedeljno, a uklanja se samo prilikom prelaza životinja. Životinje na farmi kreću se uvek samo u jednom smeru, iz
prasilišta u uzgajalište, zatim u tovilište (Antunović i sur., 2012) jer je to osnovni princip biosigurnosti na farmi, a povratak je moguć samo osnovnom stadu (Vidović i sur., 2011). Unutar svake proizvodne faze treba podsticati što veću upotrebu jednokratnih sredstava za rad (Bojkovski i sur., 2018; Ostović1, 2019).
Poželjno je korišćenje čizama, opreme (lopate, paneli za teranje životinja) različitih boja za pojedine objekte na farmi i na taj način sprečiti prenos patogena između objekata. Ostović1 (2019) navodi da se pri obi-lasku farme kreće od čistijih prema prljavijim delovima, od zdravijih prema bolesnijim životinjama, od mlađih prema starijim kategorijama životinja. Životinje i ljudi na farmi trebaju se uvijek kretati u istom smeru, bez ukrštanja pojedinih proizvodnih faza (npr. ne preporučuje se ulazak u prasilište nakon obilaska tovilišta).
Posetioci na farmi moraju poštovati procedure i pravila koja su ista kao i za radnike na farmi. Važno je kontrolisati ulazak i kretanje osoba na farmi i voditi evidenciju o posetiocima (sprečavanje nekontrolisanog i nepotrebnog kretanja osoba po farmi, maksimalno ograničavanje ulaska stranim osobama). Tuširanje i presvlačenje u zaštitnu odeću i obuću za nošenje na farmi, pranje ruku i nošenje zaštitnih rukavica neophodni su za radno osoblje i posetioce (Ostović2, 2019). Osnova BSM jeste sprečavanje kontakta svinja i ljudi na farmi sa drugim svinjama ili životinjama.
AIAO sustav („sve unutra, sve van“) podrazumeva da sve životinje budu iseljene iz određenog sektora (prasilište, uzgajalište, tovilište) i da se ne ostavljaju nikakva grla u sekciji koja trebaju biti naseljena sledećom grupom životinja (Vidović i sur., 2011). Antunović i sur. (2012) navode da je većina farmi u ozbiljnoj proizvodnji koncipirana upravo na taj način. Smeštaj i držanje pojedinih kategorija svinja treba biti u skladu s njihovim fiziološkim i ponašajnim potrebama, uključujući optimalnu gustinu naseljenosti (Ostović1, 2019).
Manipulacija semenom
Imperativ je poznavanje zdravstvenog statusa nerasta od kojih se dobija seme jer oni moraju biti najmanje dva puta godišnje kontrolisani na sve bolesti koje mogu ugroziti svinjogojsku proizvodnju, vrstu i trajanje transporta koji mora biti u skladu sa pravilima struke (Vidović i sur., 2011; Hižman, 2018).
Manipulacija hranom
Hranu je potrebno čuvati u zatvorenim silosima od čvrstog materijala kako bi se sprečila njena kontaminacija od pacova, miševa, ptica, drugih životinja, a najbolje je ako hrana do hranilica u objektima može dolaziti preko zatvorenog sistema cevi (Vidović i sur., 2011). Ukoliko na farmu dolazi gotova hrana ona se treba praviti u fabrikama stočne hrane sa osiguranim uslovima zaštite od kontaminacije uz posto-janje određenih standarda za proizvodnju hrane (serti-fikacija). Ukoliko se hrana na farmi samostalno priprema naglasak na BSM (deratizacija), mora biti snažniji kako bi sprečila njena kontaminacija.
Sortiranje prasadi
Antunović i sur. (2012) navode da je jedan od mogućih prenosa patogena i sortiranje prasadi u prasilištu (po veličini i starosti), što je uobičajeno u intenzivnoj proizvodnji. U slučaju da je na farmi utvrđen virus PRRS-a potrebno je primeniti McREBEL pristup (García-Mochales2, 2020) na način da je ujednačavanje i soritanje prasadi između legala moguće samo unutar 24 h nakon prasenja, a produžena dojenja sa krmačama se više ne rade. Isto tako prilikom primene ovog pristupa sva prasad koja su prilikom prašenja bila slaba (< 1,0 kg), odmah se eutanazira (García-Mochales2, 2020).
Čišćenje objekata
Frekvencija čišćenja objeka-ta u kojima su smeštene svinje zavisi od načina držanja svinja, tipa poda i gustine naseljenosti. Na primer odeljke sa punim podovima treba čistiti dnevno. Ne sme se dopustiti nakupljanje urina i fecesa u objektu do te mere da se ugrozi zdravlje i dobrobit životinja ili da se ometa normalni instinkt svinja za odvajanjem područja na kojem se odmaraju i leže od područja na kojem obavljaju nuždu. Glavni cilj čišćenja je uklanjanje najvećeg dela kontaminiranog materijala.
Autor: mr.sc. Damir Rimac, dipl.ing.agr.
Povezani tekstovi:
Kupujte online
Proizvodi koji vas mogu zanimati
San Ammat Pudino
9.927,50 RSDOdaberite opcije Ovaj proizvod ima više varijanti. Opcije mogu biti izabrane na stranici proizvoda.Prekern Forte
5.802,50 RSDOdaberite opcije Ovaj proizvod ima više varijanti. Opcije mogu biti izabrane na stranici proizvoda.Sano Tov
511,20 RSDOdaberite opcije Ovaj proizvod ima više varijanti. Opcije mogu biti izabrane na stranici proizvoda.Bonni M 3 Pellet
5.940,00 RSDOdaberite opcije Ovaj proizvod ima više varijanti. Opcije mogu biti izabrane na stranici proizvoda.
