Tov junadi

1. Zdravstveni status životinja – bilo da životinje dolaze sa više različitih farmi, ili su izložene dugotrajnom stresnom transportu kritičan period su prve nedelje po dolasku. U tom periodu je nužno sprovesti potrebnu imunizaciju i lečenja kako bi se postavio temelj za uspešan tov junadi, jer samo zdrave životinje mogu doneti profitabilan rezultat tova.

2. Status ishrane životinja – u slučaju jako mladih i laganih životinja često je upitna razvijenost buraga i spremnost za konzumaciju i iskorišćenje dovoljnih količina čvrste hrane, a i u slučaju razvijenosti buraga potrebno je sprovesti privikavanje na nove komponente obroka sa kojima se životitinje do sada nisu susretale.

3. Genetska osnova – za visoke dnevne priraste, povoljnu konverziju hrane i poželjan kvalitet trupa.

Tov sa visokim udelom kukuruzne silaže – dominantan deo obroka čini kukuruzna silaža, uz manji udeo žitarica i dopunu proteinskog dela obroka u obliku sačmi ili pogača uljarica. Tabela Primer 1 ispod

Kombinacija kukuruzne i travne silaže – obrok se temelji na različitim kombinacijama kukuruzne i travne silaže uz dodatak žitarica i sačmi (ili pogača) uljarica. Primer 2

Tov sa manjim udelom silaže – u obroku je prisutan manji udeo silaže, sadrži seno ili slamu, žitarice u većoj količini, sačme ili pogače uljarica. Primer 3

Tov junadi bez silaže – obrok je baziran na senu, žitaricama, sačmama i/ili pogačama uljarica. Primer 4

Postoje preferencije određenih tržišta za meso dobijeno određenim načinom tova, ali odabir koncepta uz ostalo zavisi i od mogućnosti proizvodnje pojedinih komponenti obroka.

Najčešća težina u kojoj životinje ulaze u tov na našim farmama je oko 250 kg (+/- 30 kg).

Ponekad imamo situacije nabave lakše teladi po završetku faze napajanja teladi ili čak teladi kod koje nije završena faza napajanja, pa ih je još neko vreme potrebno napajati pre potpunog prebacivanja na hranu za tov.

Neke farme se bave samo othranom takve lakše teladi (ulaz oko 80 kg) i pripremaju ih za tov i prodaju drugima najčešće u težini oko 200 kg, dok drugi odrade othranu takve lagane teladi na svojoj farmi kao prvu pripremnu fazu do cca 220-230 kg i onda kreće završni tov najčešće u drugim objektima istog vlasnika.

Tov se najčešće završava  u težinama iznad 650, pa i iznad 700 kg žive vage ako se radi o muškim životinjama, a kod tova junica u u pravilu nešto ranije, u zavisnosti od genetke, ali najčešće između 550 – 600 kg.

Osim rase i pol utiče na sadržaj masti u trupu junadi na način da ženske životinje imaju više masti od muških. Kod kastrata je povećan sadržaj masti u trupu. To je posledica uticaja različitih hormona koji utiču na nivo sinteze mišićnog tkiva i stepen deponovanja masnog tkiva u organizmu i njegovu raspodelu.

Za razliku od ishrane krava u ishrani tovne junadi je potrebno znatno manje vlakana, a značajno je veća potreba na energetskim komponentama.

Struktura prirasta menja se tokom rasta životinja. Zbog toga se vremenom povećava potreba za energijom, a smanjuje potreba za proteinom u hrani. Tome prilagođavamo recepture obroka na način da u početnom delu tova junadi koristimo obroke sa većim sadržajem proteina i manjim sadržajem skroba, a u završnom delu tova smanjujemo sadržaj proteina i povećavamo sadržaj skroba i eventualno masti. Osim hranjivih materija životinje treba da dobiju i optimalne količine minerala i vitamina za optimizaciju zdravlja i realizaciju genetskog potencijala rasta i izgradnje mišića.

Specifični koncept tova zavisi od rase, koncepta hranjenja, ciljane završne težine, očekivanih dnevnih prirasta (npr. 1300 ili 1500 g/dan) i željenog udela masnog tkiva.