Ishrana ovaca po fazama

Hrana ima veliki uticaj na reprodukciju stada, proizvodnju mleka i na tov jaradi i janjadi. Završna faza steonosti i laktacija su najkritičnije faze u ishrani. Načinom na koji hranimo životinje određuje se i brzina kojom će jarad i janjad rasti. Životinje koje se hrane neprimerenom ili nekvalitetnom hranom sklonije su raznim bolestima koje se javljaju u uzgoju, te neće dostići očekivanu proizvodnju, prema svom genetskom potencijalu za proizvodnju.

faze-ishrane-ovaca-sano

Pravilnom i standardizovanom ishranom može se značajno istaknuti genetski potencijal životinje, kao i nivo  njihove proizvodnje.

Sano koncept ishrane poštuje posebnosti svake faze. To je osnova uspešne i profitabilne proizvodnje. 

1. Ishrana ovaca tokom jagnjenja

U  proizvodnji ovaca najvažniji je cilj dobiti maksimalan broj jagnjadi po ovci ili površini (hektar).  Preporučuje se da se ovce odmah nakon jagnjenja stave u poseban boks, a istovremeno koncentrat treba smanjiti, a seno davati bez ograničenja. Krma  mora biti dobrog kvaliteta, lako svarljiva i vrlo ukusna. Prelazak na uobičajeni obrok je 5-7 dana nakon jagnjenja. Tada započinje ishrana koncentratom, koji može biti sastavljen od istih delova ječma i mekinja. Ojagnjne ovce moraju imati dovoljno vode. Najvažniji izvori mineralnih elemenata su hrana, mineralni dodaci i voda.

Mineralne materije

Sastavljene su iz dve grupe:

  • makro elementi koji su u krmi prisutni u značajnim količinama (natrijum, hlor, kalcijum, fosfor, magnezijum, kalijum i sumpor),
  • mikro elementi (oligo elementi), koji su prisutni u neznatnim količinama (jod, gvožđe, molibden, bakar, kobalt, mangan, cink i selen).

Mineralno-vitaminske materije su veoma važne i neophodne supstance

Izvori minerala

  • NATRIJUM I HLOR – So u obliku brašna, ovce jedu više nego u obliku blokova, mada je sa mineralnim blokovima za lizanje na bazi soli manipulacija znatno lakša. Ovce umesto da ližu,  često grizu ove blokove, što dovodi do loma zuba.
  • KALCIJUM – Stočna kreda  je najjeftiniji i najbolji izvor dodatnog kalcijuma.
  • FOSFOR – Najbolji izvori su mononatrijum fosfat, diamonijum fosfat i monokalcijum fosfat.
  • MAGNEZIJUM – Magnezijum karbonat, monokalcijum magnezijum fosfat i magnezijum oksid su najbolji dodatni izvori magnezijuma.
  • VITAMINI su veoma važni za životinje, posebno u kritičnim periodima (tokom rasta, muže, trudnoće, jagnjenju itd.). Najvažniji za ove životinje su  vitamini A, D i E. Vitamini se fabrički mogu mešati sa mineralnim materijama u potrebnim količinama, ali se prodaju i u tečnom obliku, tako da ih uzgajivač može sam dati. Potrebno je davati vitamine 3-4 puta godišnje.

2. Ishrana ojagnjenih ovaca

Ovo se naglašava obzirom da se ovaj period u našim uslovima poklapa sa zimskim mesecima, kada ovce nisu u mogućnosti da pašom obezbede svoje potrebe, već stočar, tj. pastir treba da vodi računa da te potrebe obezbedi ručno, odnosno davanjem sena, silaže, žita, koncentrata itd.

S obzirom na anatomski sastav organa za varenje, u ishrani ojagnjenih ovaca uvek treba težiti da se obezbedi većina dnevnih potreba  kabaste krme (70-80%), bilo da je suva ili sočna, a manji deo kroz koncentrate (20 -30%).

Dnevna količina koncentrata zavisi od količine i kvaliteta kabaste hrane, rase ovaca, telesnog stanja ovaca pre jagnjenja i broja jagnjadi koja se doje. Sočna krma (silaža) veoma dobro deluje na mlečnost ovaca i na varenje celokupne hrane, te se stoga preporučuje upotreba za ovce u laktaciji. Ako nema uvek dovoljno sveže vode za piće, ovce treba pojiti najmanje dva puta dnevno.

ishrana-ojagnjenih-ovaca-sano

Kada je jagnjenje u vreme paše, nema potrebe za dodatnim hranjenjem ovaca. 3-4 dana nakon jagnjenja treba dati koncentrat, u početku oko 100 g po ovci, a zatim povećati na 200-300 g i više, u zavisnosti od paše, broja jagnjadi itd.

U prvih 4-6 nedelja postoji opravdana potreba za prihranu ovaca koncentratima. Posle toga, dnevnu količinu koncentrata treba smanjiti, tako da do 10-12 nedelje nema potrebe za njihovom upotrebom, razumljivo ako je kabasta krma dobrog kvaliteta. Ovo je posebno slučaj sa držanjem ovaca na bogatim pašnjacima. Tokom zimskog perioda hranjenja, nakon 10. nedelje laktacije, koncentrat se može u potpunosti isključiti, ako se obrok sastoji od kvalitetnog sena (ili silaža) i određena količina koreno-gomoljaste krme (kriške šećerne repe).

Ako je jagnjenje zimi, osim sena, ovcama treba dati i topli napoj pšeničnih mekinja ili mlevenog ječma. U 1 litar mlake vode treba dodati 50-100 g mekinja ili ječma.

Dokazano je da su težina jagnjeta do starosti 30 dana i količina proizvedenog mleka međusobno povezani. Mnogi faktori utiču na laktaciju, kao što su starost ovaca, zdravstveni status, vreme jagnjenja, broj ojagnjenih jagnjadi, nasledni faktori i u velikoj meri ishrana.

Jagnjad se mogu odbijati 3-4 nedelje i kasnije. Obično je težina jagnjadi u dobi od 6 nedelja važan kriterijum za mužnju ovaca. Ovce na početku laktacije imaju  velike potrebe za koncentratom (do 1,5 kg / dan), kao dopuna kabaste krme. Energetske potrebe ovaca sa dva jagnjeta na početku laktacije su za oko 25% veće od potreba ovaca sa jednim jagnjetom. Inače je praksa naprednih uzgajivača ovaca da ovcu u laktaciji hrane sa 0,5-1,0 kg koncentrata po grlu dnevno.

Ovce sa dva jagnjeta daju 40% više mleka od ovaca sa jednim jagnjetom, a na zapadu se preporučuje da se ove ovce odvoje od ostalih, da se hrane prema potrebama i obilnije od ovaca sa jednim jagnjetom.

Ovčje mleko ima veću energetsku vrednost od kravljeg, jer ima više masti, proteina i šećera. Za proizvodnju 1 kg ovčijeg mleka potrebno je:

  • 0,75-1,06 ovsenih jedinica,
  • 100-110 g svarljivih proteina,
  • 3,5 g kalcijuma i
  • 2-2,5 g fosfora.

Od celokupnog proizvodnog ciklusa, laktacija je najosetljivija faza proizvodnje.

Tokom laktacije najveće promene su u sadržaju mlečne masti. Sa prolaskom laktacije, suva materija se povećava, masnoća se povećava, a zatim i proteini, a za razliku od njih, tokom laktacije sadržaj laktoze (mlečni šećer) opada. Pored proizvodnje mleka, proizvodi se i vuna, a rastu i mlade ovce, pa je normalno da ovce mršave tokom laktacije.

Potrebe ovaca u laktaciji utvrđuju se na osnovu prosečnog dnevnog prirasta jagnjadi tokom prvih 20-25 dana. Za formiranje 100 g prirasta kod jagnjadi potrebno je 500 g majčinog mleka, tj. za 1 kg rasta potrebno vam je oko 5 kg majčinog mleka. Za sintezu ovih količina mleka neophodno je da ovce unose 0,3 kg ovsenih jedinica  iznad potreba za održavanjem, 40 g svarljivih proteina, 1,9 kalcijuma i 1,2 g fosfora.

Često se, da bi se sprečila pojava mastitisa, ovcama daju samo seno prva 2-3 dana nakon jagnjenja, a zatim se uvodi koncentrat. Obično u obroku ovaca u laktaciji, u zimskom periodu hranjenja, treba dati 1-1,5 kg kvalitetnog sena (sitnog), 3-4 kg silaže, 0,3-0,5 kg slame i 0,3-0,5 kg koncentrata. Ako je prva polovina laktacije u pašnjačkom periodu, ovce treba prihraniti koncentratima.

Ovcama treba davati so u kombinaciji sa mineralima. Postoje mineralne grudvice koje ovce ližu tokom dana.

Posebnu pažnju treba obratiti prilikom prelaska ovaca sa paše na obroke sa visokim sadržajem zrnaste krme. Ovaj prelaz mora biti postepen kako bi se izbegla pojava različitih probavnih i drugih problema.

U takvim slučajevima je vrlo česta praksa da ovce započinju sa obrokom koji sadrži 70% suve materije kabaste krme, a sadržaj  kabaste krme smanjuju se za 10% svake nedelje, sve dok se ne dostigne željeni nivo energije.

3. Ovce u laktaciji

(telesna masa 45-65 kg) Za svaki obrok u desnoj koloni potrebno je dodati 0,35-0,68 kg + 0,1 kg proteinskog dodatka, i to za svaki obrok  koji sadrži manje od 0,8 kg sena.

 

Mora da postoji neki red u samoj tehnici hranjenja. Ovce tokom laktacije zimi se moraju  hraniti ravnomerno. Ne bi trebalo da dođe do naglih promena u ishrani. Hranjenje treba da bude 3 puta dnevno: ujutru, u podne i uveče. Jedan obrok se daje dva ili tri puta u manjim količinama. 

Hranjenje u torovima treba obavljati samo u hladnim i vetrovitim danima, a u svim ostalim uslovima van tora na mestu zaštićenom od vetra.

 

Hranjenje silažom i kriškama sveže repe treba biti  pre pojenja ovaca, a koncentrat se daje nakon pojenja. Slama se daje ujutro kada ovce imaju veći apetit, a seno u podne i uveče. Slama se daje i uveče kako bi je ovce mogle jesti  po želji.

 

Napoj ovaca treba da bude 2-3 puta dnevno. Pojilice treba da budu čiste i isto tako ne previše udaljene. Ako su vrlo blizu, onda se blato može stvoriti neposredno pred ulaz u tor, a može biti i unutra. Blato je često glavni uzrok pojave zarazne šepavosti

Za jedno grlo potrebno je 3,5-4 litara vode u proleće, 5-5,5 litara leti, 3-3,5 litara u jesen i 1,7-2,3 litara zimi. Stariji podmladak od 5 meseci troši istu količinu vode kao i odrasla grla.

 

Prelazak sa zimskog hranjenja na ispašu treba vršiti postepeno prethodnom prihranom  ovaca ujutru pre njihovog  teranja na ispašu. Pašu ovaca treba izbegavati na pašnjaku prekrivenom mrazom, kao i na pašnjaku sa bujnom travom prekrivenom rosom, jer će ovce naduti i uginuti.

 

Tokom paše, ovce obično u potpunosti zadovoljavaju svoje potrebe. Time se nastoji što bolje iskoristiti pašnjake, tj. da se sa jedinične površine postigne najveća moguća proizvodnja travnate mase i time postigne maksimalna proizvodnja mleka iz svakog grla, što se postiže primenom pregonskog sistema za ispašu ovaca.

4. Odbijanje jagnjadi sa zamenama za mleko

Ovčarstvo kao grana stočarstva veoma je važno i ne samo da ima dugu tradiciju, već i postiže značajne finansijske rezultate u zemlji (jagnjeće meso, mleko i mlečni proizvodi, živa jagnjad itd.). 

Međutim, do prošle godine stagniralo je i po broju grla i po ostvarenim finansijskim rezultatima. Razloga za to je mnogo, ali mogućnosti i rešenja za intenziviranje postoje i neophodno ih je uključiti u više farmi ovaca, a posebno kod individualnih preduzetnika.

jagnje-mlečna-zamenica-sano

Poznato je da na samo stočarstvo utiče najmanje 5 faktora. To su genetika, upravljanje, ishrana, smeštaj i bolesti.

Korišćenjem novih tehnika i tehnologija u uzgoju, a posebno u ishrani, takvi problemi se mogu prevazići i obezbediti profitabilnu proizvodnju ovaca.

Rano odbijanje jagnjadi u dobi od 21 i 28 dana i primena novih tehnologija nije nepoznata stvar i bila je predmet istraživanja sa mnogih aspekata. 

Međutim, odbijanje jagnjadi u dobi od 2 do 3 dana, kao tehnologija je kod nas inovacija koja je prilično raširena u razvijenim zemljama, jer sama tehnologija forsira intenzivno upravljanje ovcama, što uključuje selekciju, razmnožavanje (sinhronizaciju estrusa) itd.

Najčešće odbijanje jagnjadi sa zamenama za mleko, tj.  mlečnim zamenama  izvode se kod:

  • blizancima ili trojkama jagnjadi,
  • jagnjad iz ovaca sa niskom mlečnošću,
  • siročad-jagnjad.

Međutim, u uslovima kada je cena mleka (sira) konkurentna, a istovremeno postoji veća proizvodnja jagnjadi (mesa) po ovci godišnje, veštački uzgoj jagnjadi može se koristiti kod svih jagnjadi.  

Sama metodologija sastoji se od sledećih postupaka:

  • Jagnjad moraju konzumirati kolostrum u prvim satima nakon jagnjenja (200-250 ml).
  • Odbijanje treba biti između 12 – 24 sata nakon rođenja, ali što pre to bolje.

Poslednjih godina interesovanje uzgajivača ovaca za sve veću upotrebu zamena za mleko povećalo se širom sveta. Nedavna istraživanja su pokazala da jagnjad moraju sitiju od majke najmanje jedan dan, ali ne više od 2 dana. 

Tokom dužeg sisanja navikavanje jagnjadi da koriste veštačke bradavice ili cucle znatno je teže. Radi lakšeg prelaska jagnjadi sa majčinog mleka na zamene za mleko, preporučuje se gladovanje od 12 sati. Ovo olakšava navikavanje na veštačke hranilice. 

Jagnjad treba stavljati po 8-12 u boks. Prvim danima pomaže se onim jaganjcima koji imaju poteškoće sa načinom sisanja mleka iz cucli. Obično se cucla stavlja rukama u usta jagnjeta. Ako jagnje ne počne odmah da sisa, čeljusti jagnjeta treba da se pokrenu kako bi se stimulisalo sisanje. 

Prema iskustvu pastira, stavljanje ruke na zadnju stranu tela (na butine, tj. zadnjicu) jagnjeta i pažljivo guranje (oponašajući postupak majke) stimuliše se jagnje da sisa. Veoma je važno da je mleko toplo, tako da nakon 3-4 vežbi jagnjad samostalno koristi veštačku dojku. 

Kao alternativa može da im pomogne njihov smeštaj sa jagnjadima starim 3 dana koja su prethodno bila obučena za hranjenje sa cucle.

  • Smestiti ih u suvu, toplu i zatvorenu prostoriju sa prilično čistom i suvom slamom.
  • Jagnjad ne bi trebalo da gledaju ili slušaju svoje majke dok se navikavaju (odbjaju mlečnu zamenu).
  • Ne mešajte vrlo mlada jagnjad sa starijim jagnjadima u istom boksu, jer ne mogu pojesti odgovarajuću količinu zamene.
  • Kada se stave u boksu, a najkasnije tokom prve nedelje, trebaju primiti vakcinu protiv enterotoksemije, posebno majke pre nego se ojagne, a zatim i jagnjad.  Treba dati Fe-dekstran, AD3E i Se. Takođe je moguće dati kombinaciju antibiotika (mlečna zamena treba da ima visok nivo antibiotika da bi se sprečila dijareja i drugi probavni poremećaji).
  • Sastav mlečne zamene u osnovi treba da sadrži 22-30% masti, 20-25% mlečnih proteina i 30-40% laktoze.
  • Zamenu treba rastvoriti u vodi sa najmanje 17-20% suve materije (175-200 g mlečne zamene rastvorene u 1 litru vode), a što zavisi od preporuka proizvođača mlečne zamene.
  • U metalnim ili plastičnim posudama, zamena se prvo rastvara mešanjem u vrućoj vodi sa polovinom potrebne vode (50° C) 3-4 minuta, nakon čega se prvo dodaje voda, a zatim zamena u prahu. Zatim se odmah hladi dodavanjem hladne vode na oko 33-35o Ovo sprečava stvaranje ugrušaka u mlečnoj zameni tokom skladištenja.
  • Korišćenje kofa sa više cucli (5) koje treba pričvrstiti.
ovceikoza1

Slika:   Kofa sa gumenim cuclama za napoj jagnjadi

  1. Viseća kofa
  2. Kofa na podlozi
  • Samo prve nedelje treba davati toplu mlečnu zamenu, a zatim hladnu (15-20oC), jer će jagnjad u tom slučaju jesti malo, ali češće i time bi se izbegla opasnost od prejedanja i pojave digestivnih problema. Obično prilikom ad libitum  svako jagnje pojede 220-340 g zamene u prahu, tj. 1-2 litra tečne hrane dnevno.
  • Tokom 1-3 dana prve nedelje, napoj mlečnom zamenom treba da bude 5-6 puta tokom dana sa količinom tečnosti od 100 do 150 ml, a od 4 do 7 dana tri do četiri puta sa 150 – 200 ml mlečnom zamenom  po jagnjetu  u jednom napoju.
  • Napoj mlečnom zamenom od druge do šeste nedelje trebao bi da bude dva do tri puta dnevno, sa oko 350-500 ml po napoju u drugoj do 700 do 1000 ml u 4. nedelji. Tokom 5. nedelje smanjuje se na 500-750 ml po napoju dnevno, a u 6. na oko 400-500 ml po napoju. Da bi postigli rast od 1 kg, jagnjad treba da konzumira 1,0-1,3 kg mlečne zamene   u prahu. Međutim, uz uobičajenu ishranu jagnjadi  prirodnim majčinim mlekom potrebno je približno 4,0-5,0 litara mleka po 1 kg prirasta.
  • Opremu (posuđe, kante, cuclee) treba održavati čistom, kako ne bi došlo do kontaminacije mleka.
  • Jagnjad treba da imaju pristup svežoj vodi i visokokvalitetnom senu od 7 do 10 dana starosti, kako bi se navikla na suvu hranu i podstakao razvoj predželudca.
  • Temperatura u objektima za uzgoj jagnjadi treba biti 15 – 18
  • Ishrana sa mlečnom zamenom je relativno skupa, pa je preporuka za odbijanje 4-5, moguće i do 6 nedelja. Nedelju dana pre odbijanja treba početi sa dodatkom  smeše koja bi se koristila nakon odbijanja dok se ne postigne masa od 17-18 kg. Naglo odbijanje jagnjadi u određenoj telesnoj težini ili starosti je u praksi jednostavnije od postepenog smanjenja mlečne zamene  tokom određenog vremenskog perioda. Ali ovaj metod je prihvatljiv samo kada jagnje konzumira određenu količinu smeše za hranu. Smeša treba da ima visok nivo proteina (najmanje 16%) i energije.

Najčešći problemi koji se javljaju u ishrani jagnjadi sa mlečnom zamenom  su dijareja (dijareja) i nadimanje abomasuma (sirišta). Najčešći uzrok dijareje je nedovoljna i nepravilna higijena sudova. Ali ponekad može biti uzrok i samo mleko. 

Lečenje je petodnevno davanje antibiotika kroz mleko. U nekim slučajevima je moguće koristiti 0,5-1,0% formalina u mleku. Pojava nadimanja najlakše se uklanja oralnim tretiranjem jagnjadi natrijum bikarbonatom.

0
    0
    Pregled korpe
    Vaša korpa je praznaNazad na Prodavnicu