Griža repova kod svinja

Kanibalizam svinja, odnosno griža repova je oblik u poremećaju ponašanja svinja, koji se najčešće javlja kod tovnih kategorija. Problemi ovoga tipa nose sa sobom velike ekonomske štete, kako direktne tako i indirektne. Direktna uginuća, smanjenje prirasta, produženje vremena tova i lečenje donose velike troškove i utiču na sam profit.

Sam uzrok ovog problema je višestruk i multifaktorijalan i do danas se ne može definisati jasan razlog koji dovodi do pojave ovog patološkog stanja. Sva istraživanja vode ka tome da veliki uticaj imaju greške u samoj tehnologiji držanja i ishrani svinja, mada se ne isključuje ni genetski uticaj. Gustina naseljenosti, broj hranidbenih mesta, nedovoljan broj pojilica ili slab protok vode na pojilicama, preveliko strujanje vazduha, zagušljivi objekti, nedovoljno izbalansirani obroci sa manjkom sirovog proteina, celuloze ili pojedinih nutritijenata takođe mogu biti okidač za ovakvo ponašanje kod svinja. Isto tako veliki akcenat se stavlja i na samu dužinu odsečenog repa.  Treba težiti ka tome da kod prasadi repovi budu odsečeni na istoj dužini. Loši zoohigijenski uslovi sa velikim variranjima ambijentalne temperature takođe mogu biti potencijalni problem. Uzrok mogu biti i mešanje više legala. U početku sve počinje kao igra, gde svinje grizu ograde, opremu da bi kasnije krenule da se grizu međusobno. Najčešće sa grižom počinju ženska grla.

Klinička slika varira, nekada se u boksu primeti par nagriženih repova, pa do toga da svinjama nedostaje ceo rep pa čak da imaju otvorene rane na bokovima i predjelu butova. Samo krvarenje, kao i ukus krvi izazivaju dodatnu agresiju kod svinja.

Rane predstavljaju otvorena vrata infekcije i mogućnost za ulazak mnogih patogena koji dalje mogu izazvati infekciju.