Tov brojlera leti: 8 provera koje čuvaju unos hrane i prirast

Vrućina ne utiče na rezultat odjednom.

Prvo hranilice ostanu malo punije, pilići se povuku u jedan deo objekta, voda na kraju linije postane mlaka, prostirka ispod pojilica počne da se lepi za čizmu.

To više nije samo „jedan topao dan“. Problem se vidi kroz slabiji prirast, lošiju ujednačenost jata i rezultat koji je mogao biti bolji.

Kod tova brojlera leti sve je povezano:

više toplote → veća potreba za vodom → manji unos hrane → vlažnija prostirka → veće opterećenje za jato.

Zato nije dovoljno samo pratiti termometar. Potrebno je pratiti ponašanje pilića, potrošnju vode i hrane, raspored jata, vlagu u objektu i stanje prostirke.

Sledećih osam provera pomažu da problem primetite dok još možete da reagujete.

1. Kako prepoznati da je brojlerima pretoplo?

Kada im je pretoplo, manje se kreću, odvajaju krila od tela i dišu otvorenog kljuna. Češće leže i ređe prilaze hranilicama. Stariji i teži brojleri teže se rashlađuju, pa isti uslovi ne opterećuju svako jato jednako.

Ne procenjujte stanje samo sa vrata. Prođite kroz ceo objekat.

Pogledajte:

• da li su pilići ravnomerno raspoređeni;
• da li na jednom mestu više dahšću;
• da li se skupljaju uz zid, ulaz vazduha ili pojilice;
• da li je jedan deo objekta skoro prazan;
• da li bez problema prilaze hrani i vodi.

Ako su se svi pomerili na jednu stranu, problem verovatno nije samo u spoljnoj temperaturi. Možda vazduh ne prolazi ravnomerno. Možda je protok vode slabiji. Možda se u tom delu napravila gužva.

Termometar meri vazduh. Pilići pokazuju kako se taj vazduh oseća.

2. Zašto temperaturu i vlagu treba pratiti zajedno?

Trideset stepeni uz suv vazduh i trideset stepeni uz visoku vlagu nisu isti uslovi.

Brojleri višak telesne toplote delimično oslobađaju dahtanjem, odsnosno isparavanjem vlage iz disajnih puteva. Kada je relativna vlažnost vazduha visoka, isparavanje je usporeno, pa je i ovaj način rashlađivanja manje efikasan. Pilići tada dišu sve brže, ali teže snižavaju telesnu temperature.

Zato temperatura sama ne daje potpunu sliku.

Ako je relativna vlažnost već visoka, dodatna vlaga može da pogorša stanje. Sistem se zato ne uključuje samo prema satu ili spoljnoj temperaturi.

Pratite temperaturu i relativnu vlažnost zajedno. Zatim pogledajte jato.

Ako brojke deluju prihvatljivo, a pilići dahtaju i šire krila, uslovi nisu dobri. Ponašanje pilića je poslednja i najvažnija provera.

3. Ventilator radi, ali da li vazduh stiže do pilića?

Buka ventilatora ne rashlađuje piliće. Vazduh rashlađuje.

Protok mogu da smanje prašina na ventilatorima, zapušeni rashladni paneli, pogrešno otvoreni ulazi ili pukotine kroz koje topao vazduh ulazi mimo sistema.

Zato vazduh proveravajte u visini pilića. Ne samo na jednom mestu, već na početku, u sredini i na kraju objekta.

Posebno obratite pažnju na delove gde pilići leže zbijeno ili jače dahšću. Tu vazduh možda ne stiže dovoljno, iako svi ventilatori rade.

Pre početka svakog tova proverite:

• čistoću ventilatora i rashladnih panela;
• ulaze i izlaze vazduha;
• zaptivenost objekta;
• senzore temperature i vlage.

Nije dovoljno da oprema može da se uključi. Važno je da radi kako treba i kada je objekat pun, a spoljašnja temperatura visoka.

Kada pilići već otvore kljunove, nije trenutak za servis.

4. Koja temperatura vode odgovara brojlerima?

Vode može biti dovoljno u rezervoaru, a premalo tamo gde je pilići piju.

Problem se često javlja na kraju linije. Dok voda stigne do poslednjih nipli, može biti toplija, a protok slabiji.

Kao poželjna temperatura vode često se navodi približno 18–21 °C. Kada voda pređe 30 °C, pilići mogu da je uzimaju manje, iako im je tokom vrućine potrebno više vode.

Zato temperaturu ne merite samo u rezervoaru. Proverite je na kraju linije, u najtoplijem delu dana.

Ako je voda previše topla:

• isperite linije;
• zaštitite rezervoare i cevi od direktnog sunca;
• proverite protok na poslednjim niplicama;
• proverite da li se voda predugo zadržava u sistemu.

Jedno jutarnje ispiranje nekad nije dovoljno. Ako se voda do podneva ponovo zagreje, ponovite proveru.

Pre useljenja pilića proverite i da li sve niple rade. Protok treba da bude dovoljan na početku i na kraju linije. Pun rezervoar ne vredi mnogo ako voda do jata stiže sporo.

5. Šta potrošnja vode govori o jatu?

Vodomer je dnevnik jata.

Jedno očitavanje ne znači mnogo. Vrednost je u poređenju.

Beležite potrošnju svakog dana u približno isto vreme. Uporedite je sa prethodnim danom, količinom pojedene hrane, uzrastom pilića i spoljnom temperaturom.

Naglo povećanje može biti normalna reakcija na vrućinu. Ali može da ukaže i na curenje pojilica ili previsok pritisak.

Naglo smanjenje može značiti:

• pretoplu vodu;
• slab protok;
• zapušenu liniju;
• problem sa kvalitetom vode;
• zdravstveni problem u jatu.

Pogledajte i prostirku. Ako potrošnja raste, a pod je sve vlažniji, deo vode verovatno ne završava u pilićima.

6. Zašto brojleri leti jedu manje?

Tokom vrućine brojleri smanjuju unos hrane kako bi smanjili dodatnu toplotu koja nastaje varenjem.

To znači i manji unos energije, proteina, aminokiselina, vitamina i minerala. Posledica mogu biti slabiji prirast i veća neujednačenost jata.

Hrana zato mora stalno da bude dostupna. Pilići sami menjaju vreme u kome će joj češće prilaziti, u zavisnosti od uslova u objektu.

Proverite:

• da li svi pilići mogu nesmetano da priđu hranilicama;
• da li su hranilice pravilno podešene;
• da li u pojedinim delovima objekta dolazi do gužve;
• da li hrana ravnomerno dolazi do svih hranilica;
• koliko je hrane jato zaista pojelo.

Kada visoke temperature smanje konzumaciju, važno je da svaki gram hrane obezbedi usklađen unos energije, aminokiselina, vitamina i menrala, jer ukoliko se desi manji unos količine hrane smanjuje i dnevnih unost hranljivih materija. 

Sano koncept obuhvata kompletne i dopunske smeše prilagođene foazama tova I načinu pripreme obroka na farmi, sa ciljem očuvanja stabilnog rasta, dobre konverzije i ujednačenosti tla.

7. Zašto je noćna ventilacija važna?

Noć nije samo pauza između dva vrela dana. To je vreme za oporavak jata.

Kada temperatura padne, pilići lakše oslobađaju toplotu koju su nakupili tokom dana. Tada se obično povećavaju aktivnost i konzumacija hrane, koja im je sve vreme dostupna.

Greška je prerano smanjiti ventilaciju čim sunce zađe. Noću relativna vlažnost često raste, pa je jatu i dalje potreban dobar protok vazduha.

Ako se pilići tokom noći ne rashlade, sledeći dan dočekuju već opterećeni. Novi talas vrućine tada podnose teže.

Zato ventilaciju ne posmatrajte samo kao način da snizite dnevnu temperaturu. Ona treba da pomogne jatu da se tokom noći oporavi.

Cilj nije samo da pilići izdrže najtoplije sate. Cilj je da naredni dan počnu bez dodatnog toplotnog opterećenja i bez daljeg pada konzumacije.

8. Kako nastaju mokra prostirka i amonijak?

Mokra prostirka često prvo ostane na čizmi, a tek kasnije se oseti u vazduhu.

Tokom leta pilići piju više vode. Zato svako curenje, previsok pritisak ili loša visina pojilica brže pravi problem.

Ako ventilacija ne ukloni dodatnu vlagu, prostirka se zgrudvava i stvaraju se vlažne ploče. Tada raste oslobađanje amonijaka, pogoršava se kvalitet vazduha i povećava rizik od promena na jastučićima stopala, razvoja mikroorganizama i većeg broja muva.

Kada primetite mokro mesto, prvo proverite:

1. da li neka nipla curi;
2. da li je pritisak previsok;
3. da li su linije dobro podešene;
4. da li se pilići skupljaju na jednom mestu;
5. da li ventilacija izvlači vlagu.

SanoSanD vezuje vlagu i smanjuje miris amonijaka. Deluje i na uslove pogodne za razvoj bakterija, gljivica, jaja i larvi muva. Može da se primenjuje i u naseljenom objektu.

Ipak, posip ne popravlja niplu koja curi.

Najbolji rezultat dobijate kada pronađete uzrok kvašenja, uklonite ga i zatim tretirate kritičnu površinu.

Priprema za vrućinu počinje pre useljenja pilića

Tokom vrelog dana nema vremena za improvizaciju.

Pre početka svakog tova proverite:

• ventilatore i kaiševe;
• ulaze i izlaze vazduha;
• rashladne panele, pumpe i dizne;
• linije za vodu i hranjenje;
• protok vode na početku i kraju linije;
• senzore temperature i vlage;
• rezervni agregat;
• rezervu vode….

Posebno proverite šta se dešava kada nestane struje.

U zatvorenom objektu bez ventilacije temperatura i vlažnost mogu brzo da porastu. Nije dovoljno da agregat postoji. Mora da bude ispravan, napunjen i redovno testiran.

Kratka letnja rutina

Ujutru

Očitajte potrošnju vode i hrane. Pogledajte prostirku ispod linija. Proverite rad ventilatora i raspored jata.

U najtoplijem delu dana

Posmatrajte disanje, položaj krila i kretanje pilića. Izmerite temperaturu vode na kraju linije. Proverite protok, temperaturu i relativnu vlažnost.

Uveče

Uporedite potrošnju sa prethodnim danom. Pregledajte mokra mesta. Proverite da li se jato rashlađuje i ravnomerno prilazi hrani i vodi.

Letnji tov se ne čuva jednom merom

Nijedan proizvod ne može da nadoknadi pregrejan objekat, slab protok vode ili lošu ventilaciju.

Isto tako, dobra ventilacija neće dati pun rezultat ako pilići ne mogu da piju dovoljno, ako im obrok ne odgovara fazi tova ili ako se vlaga stalno vraća u prostirku.

Sve je povezano:

vazduh utiče na osećaj toplote, toplota na vodu, voda na prostirku, a sve zajedno na unos hrane i prirast.

Zato svakog dana prođite kroz objekat. Pogledajte piliće. Očitajte vodu. Proverite hranu i prostirku.

Reagujte na prvu promenu, a ne kada završno merenje pokaže da je vrućina već uzela deo rezultata.